Dve Srbije
Milosevićeva Srbija
Čovek koji nas je unazadio 100 godina svojom politikom...
i sa druge strane
Tadićeva Srbija
Srbija u Evropi 2009 bez redova za hleb i ulje i naravno sa godisnjim platama od 500 sa vrlo malim brojem nezaposlenosti kao sto nam je predsednik i obecao ;)
Što bi rekao jedan od nasih najvecih pesnika:
I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: „Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.
Uništeno detinjstvo
Kad pogledam današnju decu i njihovo okruženje počnem da zavidim sebi na srećnom detinjstvu. Za veoma kratko vreme je dosta lepih stvari uništeno i što je najgore sve brže i brže propada sve. Kako za odrasle tako i za decu koja bi trebalo da imaju svoj svet, ali njihov svet se nažalost stapa sa svetom odraslih, a svet odraslih je jedno užasno mesto.
Najviše sam voleo da ceo dan provedem na livadi i igram fudbal, a uveče sa svojim malim drugarima na ulicu da igram žmurke. Danas toga više nema, danas su deca autistična i po ceo dan provode u svojim kućama i pored svojih kompijutera. Uključi se counter ili warcraft i udri celu noć. Nema više iskrenog druženja. Sada samo postoje virtualni drugari. Nema veze što imaš te 8,9 godina, što ide ujutru u školu i što bi trebalo da legne najkasnije do 11 sati. Pustimo našu decu da vilene celu noć, rećićemo učiteljici da je bolestan. Jebeš domaći, mora da se predje 3. kraljica večeras. Nekad žmurke i gluvi telefoni, a sada warcraft i internet. Vidite li razliku?
Sada deca od 7,8 godina imaju fejsbuku EJ! Pa da li je to normalno? Meni su u tim godinama roditelji zabranjivali televizor da gledam više od 1h dnevno i veoma sam im zahvalan na tome. Da li znate šta znači za jednog malog čoveka da stiče prijatelje na tako neprirodan način i da živi u tom imaginarnom svetu. Posle se neki čude kako je internet pedofilija tako razvijena. I naravno da to nije ni najmanje krivica te dece, nego je sva krivica na roditeljima koji takve stvari dopuštaju svojoj deci. Nema ništa gore nego kad dete dodje iz škole i kaže:"Mama,tata kupite mi mobilni svi moji drugari imaju". I roditelji naravno ne žele da njihovo dete bude najgore, pa izdvoje iz svojih plitkih džepova dvestotinak evra da može sutra mali da se pohvali u školi. Bar meni nije normalno da prvače kucka svojim drugarima i drugaricama sms poruke i da sve manje i manje bude dete,a sve više i više robot. Još jedna krivica roditelja, a ne dece...
Čak se i crtaći razlikuju i to ne malo. Nekada se uživalo u Dušku Dugoušku, Patku Dači, Sofroniju i genijalnim šalama Nikole Simića i Djuze Stojiljkovića, a sada deca gledaju Pokemone, Digimone i kojekakve mange za ispiranje mozga. Čak su i Nindža kornjače uništili nekakvim new age kornjačama sa boljom grafikom. Da li je bolje gledati Boleta, Mićka, Mileta i Buljka ili Rena i Stimpija. Ovo se i dalje naravno odnosi na malu decu, ali i stariji koji su rasli na pravim crtanim filmovima sa iskrenim humorom će se odlučiti za ovo prvo.
Malo je nade da će današnja deca ikada osetiti ono što smo mi imali kao mali. Ono iskreno druženje bez kompijutera. Teško da će znati koliko je lepše igrati žmurke sa drugarima nego praviti pokolj na ulicama Los Andjelesa u GTA (Govorimo o maloj deci, a ne o tinejdžerima, mada ne bi bilo loše ni kad bi se tinejdžeri izabrali knjigu umesto igrica). I što je najgore od svega, deca više nikada neće videti svet očima deteta.
I za kraj igra "pronadji razlike"(Napomena: Razlike treba tražiti umom,a ne čulima).
Estradna umetnica
Srbija je prepuna umetnika. Naravno, pošto su u našoj zemlji obrazovanje i kultura na najvišem nivou, 90% tih umetnika čine "estradni umetnici". Svi ostali su u njihovoj senci. Zbog svoje umetničke duše red je da se na televiziji pojavljuju 24h dnevno i da zauzimaju naslovne strane svih novina. Naravno da je bitnije da znamo koliko je kilograma kavijara Seka pojela u utorak i koliko puta je prdnula sredom nego koliko ljudi dnevno umre bez hleba i vode.
U staroj grčkoj je bilo nezamislivo da se nešto loše nazove po njegovom pojmu. Npr. Postoji samo dobar čovek, loš čovek se ne može nazvati čovekom jer pojam čoveka sam po sebi predstavlja nešto dobro.To isto važi i za umetnost. Umetnost može biti samo dobra, dok loša umetnost nikako ne može biti umetnost. Tako dolazimo do pojma "estradni umetnik". Da vidimo zašto su oni zaslužili da im pored imena stoji pojam "umetnik.
1.Da li estradne umetnice pišu svoje tekstove? Naravno da ne. One su tu samo da nauče dve, tri rečenice isto kao i u pornićima. Isto kao i tamo, one sa teškom mukom to i čine, ali posle je ceo narod veseo.
2. Da li sami komponuju svoje pesme ili je jedina nota koja poznaju A bez L? Naravno da je ovo drugo.
3. Da li estradni umetnici pevaju svoju pesmu koja se nadje na albumu? Da pevaju, ali ta pesma mora da prodje kroz brdo programa za editovanje zvuka da bi se kreštavi glas koliko toliko doveo u normalu. Hvala Bogu što izmisli plejbek.
Dolazimo do toga da je Estradna umetnica ona osoba koja se pojavi na ružičastoj televiziji, obuče dopičnjak, široki dekolte iz koga mora da viri što veće parče plastike i na sebi da ima što više kilograma šminke. Počinje muzika koju nije ona komponvala i tekst koji nije ona napisla. Njena usta se otvaraju širom, verovatno po navici iz kreveta, a iz njih izlazi samo zadah jer je plejbek uvek spreman da odradi posao. Da li nešto takvo može da se nazove umetnikom. Teško, ali ipak ovo je zemlja Srbija ovde je sve moguće. Ovo "estradni" služi da bi umanjio značaj reči "umetnost", da bi i oni mogli da prodju u ovom svetu kao umetnici, ali umetnost je toliko velika da njoj ništa ne može umanjiti značaj.
Naravno da je bitnije da znamo koliko je kilograma kavijara Seka pojela u utorak i koliko puta je prdnula sredom nego koliko ljudi dnevno umre bez hleba i vode. Naravno da će momci sa velikom količinom zdravog razuma više voleti da vide gole sise Karleuše nego neku sliku Salvadora Dalija. Naravno da će devojčice od 12,13 godina koje bi trebalo za deset godina da postanu majke, više voleti pesmu o celovečernjem jebanju u drogiranom stanju nego "Možda spava" od Disa. Zbog svega toga...
...Triput URA za najveće umetnike novog doba i idole mladih!
Nedeljom za vreme ručka, gleda se šarena televizija
Kulturna parada umetnika, najbolje što ova zemlja ima da da
Slušam, slušam imam šta da čujem, gledam, gledam imam šta da vidim
Pored svih tih umetnika jedna stara dama, iz mog omiljenog niskobudžetnog sexi filma
Ja nju volim mene ni ne zna, što me rodi majko da gledam u nju vazda
Maštam da je ljubim dok ne svane zora, što me rodi trulim ispred televizora!
Metalika je moj dobar drugar
Svima je dobro poznato da je metalika pravac u muzici. Jedna mala grupa neznalica tvrdi suprotno. Oni kazu da je Metalika neka grupa, a ne muzički pravac. Ti ljudi što tvrde su kao verska sekta. Odvojili su se od pravog učenja da bi ljudima nametnuli neke svoje bolesne stavove. Znaju oni dobro šta je metalika, ali unose nespokoj u narodu zbog svojih bolesnih ciljeva.
Metalika je nastala krajem šezdesetih godina i taj pravac se nazivao "Blaga metalika". Nisu oni dali sebi to ime jer su u to vreme oni bili nasilna muzika. Njima su ime dali kasniji slušaoci metalike koji su imali bolesnu zelju da vriste u mikrofon i ime svoje grupe napišu nekim iskrivljenim slovima kako ih ne bi razumeli ostali ljudi. Taj pravac metalike se naziva "kerefeke metalika". Poznati su još i po tome što prave rituale na groblju, ispijaju krv i još nisu upoznali termine kao što su "sapun", "šampon" i "dezodorans". Na njihovim koncertima su česte scene nasilja i vole da drmaju glave napred nazad da bi bacili perut sa sebe.
U medjuvremenu se pojavila jedna banda čupavaca koja je svojoj grupi dala naziv po muzičkom pravcu tj. Metalika. To je zbunilo ljude u potpunosti i do dan danas imaju problema da shvate ko je prava metalika. Do tada su svi ljudi na svetu slusali metaliku, ali kada su videli da je ova banda ukrala naziv celom muzickom pravcu, nije redak slučaj da ljudi kažu: "Slušam sve osim metalike".
I za kraj za sve ljubitelje metalike!
